Bol od artritisa čak i u jednom zglobu može uticati na celo telo. Na primer, bolan vrat vas može sprečiti da pravilno okrenete glavu, stavljajući stres na ramena. Bolno koleno može uzrokovati da hodate na način koji utiče na vaše kukove, leđa i stopala. A nepokretanje zgloba da bi ga zaštitili može otežati njegovo pomeranje – a u nekim slučajevima tokom dužeg vremena mirovanja možemo potpuno izgubiti mogućnost pomeranja zgloba.
Ako je bol u zglobovima uzrokovan inflamatornom bolešću kao što je reumatoidni artritis (RA) ili juvenilni idiopatski artritis (JIA), potrebno je sistemsko lečenje da bi se zaustavila upala koja može dovesti do oštećenja ili uništenja zglobova. Za pojačane bolove, uporni bol ili bol zbog drugih uzroka, postoji mnogo stvari koje možete sami da uradite. Rešenja se razlikuju i mogu uključivati udlage (longete), terapeutske vežbe ili neformalnije dnevne modifikacije kod kuće i van nje.
Evo nekoliko predloga koji će vam pomoći da ublažite bol u zglobovima:
Bol u laktu
Čak i kada izaziva bol, važno je da ispravite lakat, inače biste na kraju mogli izgubiti sposobnost da to učinite. Tokom vremena, držanje bilo kog zgloba u savijenom položaju može dovesti do skraćivanja mišića na toj strani.
Saveti: Koristite jastučić za grejanje ili toplu kupku ili tuš da biste olabavili zglob i opustili ukočene mišiće.
Koristite led kada postoji otok.
Da biste sprečili da se mišići skraćuju, isprobajte vežbe koje zahtevaju ispravljanje lakta, kao što je odgurivanje lakih predmeta ili „guranje“ lažnih predmeta ka plafonu.
Razgovarajte sa fizioterapeutom o različitim vrstama proteza i udlaga koji uklanjaju pritisak sa bolnih laktova i omogućavaju ozdravljenje.
Bol u zglobu šake
Ako su vam zglobovi bolni, samo njihovo podizanje ili stiskanje pesnice može biti teško.
Saveti: Korišćenje funkcionalne udlage tokom dana može vam pomoći da obavljate zadatke sa manje bola. Korišćenje udlage za odmor noću pruža dodatnu podršku i može sprečiti deformitet.
Vežbe takođe mogu pomoći u ublažavanju bolova u zglobu:
Koristite palac jedne ruke da polako i nežno povucite palac od prstiju na suprotnoj ruci. Zadržite i brojite do 25. Ponovite sa drugom rukom.
Sa rukama ispruženim ispred sebe u nivou grudi, postavite gornje strane šake jedan uz drugi, a zatim ih polako istegnite jedno od drugog. Zadržite da brojite do 25. Ako bol ne prestane, radite sa terapeutom na jačanju mišića na zadnjoj i bočnoj strani ruke.
Bol u prstima
Bolni prsti mogu otežati podizanje malih predmeta ili držanje olovke.
Saveti: Prilikom pisanja koristite olovke sa mekim prstohvatima. Deca sa bolom u prstima mogu koristiti velike olovke ili bojice.
Kada je moguće, koristite računar umesto da pišete rukom i koristite softver za prepoznavanje glasa ako vam je teško da koristite tastaturu.
Možete koristiti stres loptu (mekana loptica za stiskanje) da ojačate svoje prste.
Bol u kolenu
Ako bol i ukočenost otežavaju ispravljanje kolena, možda ćete hodati šepajući i teško ćete čučnuti ili se penjati uz stepenice.
Saveti: Kada osećate bol u kolenu, trebalo bi da se odmarate sa ispravljenim kolenom i podignutom petom. Koristite štap u ruci nasuprot obolelom kolenu kada hodate, posebno na neravnim površinama ili se penjete uz stepenice.
Fizioterapeut može da radi sa vama na jačanju mišića kvadricepsa za podršku kolenu.
Jedna vežba koju treba isprobati: Lezite na leđa sa jednom savijenom nogom, a drugom ispravljenom. Zategnite mišiće ispravljene noge i podignite nogu do nivoa drugog kolena i oolako spustajte. Uradite 10 ponavljanja, a zatim promenite noge. Ponovite još dva puta i vežbajte najmanje jednom dnevno.
Bol u skočnom zglobu
Vašem zglobu može biti potrebna podrška ako postane slab i bolan.
Saveti: Anatomski uložak za cipele mogu da podrže strukturu stopala kako bi ublažile bol kada stojite i hodate. Ojačajte mišiće izvodeći kružne pokrete stopalom kada ležite ili pokušajte da stopalom kao pišete slova abecede. Izvodite vežbe koje istežu mišiće listova.
Vežba koji treba isprobati: Sedite na pod sa ispruženim nogama ispred sebe. Presavijte peškir po dužini i umotajte ga oko stopala. Nežno savijte stopala i prste na gore. Ako je ovo previše za vaše kvadricepse, možete lagano savijati kolena. Zadržite 10 sekundi i ponovite do 10 puta.
Bol u vratu
Bol u vratu može otežati podizanje pogleda ili okretanje glave u stranu. Ako izbegavate da okrećete glavu pomeranjem ramena ili celog tela, okolni mišići mogu da bole koliko i sam vrat.
Saveti: Stavite vlažnu toplu oblogu na mišiće vrata kako biste im pomogli da se opuste. Spavajte sa anatomskim jastukom ili bez jastuka kako biste ublažili bol u vratu. Radite vežbe sporim pokretima poput pomeranja glave gore – dole i okretanje glave sa jedne na drugu stranu kako biste sprečili ukočenost i smanjili bol.
Bol u kukovima
Bol u kuku može otežati hodanje, penjanje uz stepenice, dugo sedenje ili čak spavanje.
Bol u kuku kod dece može signalizirati nekontrolisanu upalu, koja ako se ne leči može izazvati oštećenje zglobova i probleme u rastu. Dakle, posebno je važno da deca potraže stručnu pomoć kod fizioterapeuta ili reumatologa. Ovo važi i za odrasle sa inflamatornim oblicima artritisa kao što je reumatoidni srtritis (RA).
Saveti: Radite vežbe istezanja da biste održali fleksibilnost, ublažili bol i smanjili rizik od daljih povreda. Ležanje u toploj kupki takođe može pomoći da se smanji bol i ukočenost i olakša vežbanje.
Evo dve vežbe koje treba isprobati:
– Lezite na leđa sa savijenim kolenima i ravnim stopalima na podu. Nežno zatežući trbušnjake i zadnjicu, podignite kukove desetak santimetara od poda. Izbegavajte savijanje leđa. Zadržite pet do 10 sekundi, a zatim polako spustite kukove na pod. Ponovite 10 puta, dva do četiri puta dnevno.
– Lezite na leđa sa obe noge ispravljene. Polako povucite jedno koleno ka grudima sa obe ruke dok ne osetite nežno istezanje u zadnjici. Držite 30 do 60 sekundi. Držite trbušne mišiće zategnute i polako spustajte koleno nazad. Ponovite sa drugom nogom. Vežbajte dva do četiri puta dnevno.